Vrste i sorte :: Evropske brusnice


Poreklo evropske brusnice

Evropska brusnica (Vaccinium vitis idea L.) potiče iz porodice Vaccinium i usko je povezana sa visokožbunastom borovnicom (Vaccinium corymbosum L.) i američkim brusnicama (Vaccinium macrocarpon L.). Evropska brusnica vodi prirodno poreklo sa severnih krajeva Evrope, tj. Skandinavije (Norveške, Švedske i Finske), Estonije, a može se naći širom Evrope: u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, zemljama bivše SFRJ, zatim Aljasci, severu Kanade, severu Rusije, Koreji, Aziji, Kini i sl. Međutim, brusnice (i evropske i američke) nema u tolikoj meri u prirodi, koliko je svetskom tržištu potrebno, pa čak uzevši u obzir i komercijalne zasade u čitavom svetu.

Nazivi

Evropska brusnica nosi latinski naziv Vaccinium vitis idea, a na engleskom jeziku se naziva European cranberry, Lowbush cranberry, Red berry, Red bilberry, Alpine cranberry, Lingonberry, Lingberry, Rock cranberry (SAD), Cowberry, Shoreberry, Whimberry, Windberry (V. Britanija), Dry ground cranberry, Mountain cranberry, Moss cranberry, Partridgeberry, Foxberry, Graines rouges (Kanada) itd.

Botanički opis

Porodica Vaccinium se sastoji od 450 vrsta, zajedno sa američkom brusnicom i borovnicama. Evropska brusnica je nisko grmasta, uvek zelena, šumska biljka, koja voli kiselo zemljište. Plodovi su svetlo, ali i tamno crveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa bogata antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima. Generalno postoje dva tipa evropske brusnice i to su: divlja i kultivisana. Mi govorimo o kultivisanoj evropskoj brusnici. Ova biljka je od 30cm do 60cm visine u proseku, sa cvetovima u obliku zvončića, svetlo roze i bele boje, grančicama dužine oko 5 cm u proseku, sa 5 do 9 listova koji mogu biti od svetlo zelene do tamno zelene boje. Ovo važi kao prosek za sve sorte u okviru evropske kultivisane brusnice.

Sorte Evropske brusnice

Postoje različite sorte evropske brusnice i neka od njih su: Ammerland, Erntedank, Erntekrone, Erntesegen, European Red, Ida, Koralle, Linnae, Masovia, Red Pearl, Regal, Sanna, Scarlet, Splendor, Sussi itd.

Kada je reč o sorti Koralle, može se reći da je najpopularnija i najkomercijalnija sorta među evropskim brusnicama, a odmah za njom je Red Pearl. Ponekada se u plantažama sorte Koralle koristi od 10% do 20% sadnica Red Pearl zbog boljeg oprašivanja, ali sorta Koralle je samooprašujuća i veoma često se sama nalazi u zasadima i normalno oprašuje insektima, vetrom itd. Koralle ima gotovo najveći plod među svim ovim sortama i sam zasad ove sorte traje oko 30 godina.
Sadnja brusnice i održavanje u vašoj bašti

1/ OPRAŠIVANJE. 'Koralle' je samooprašujuća sorta, što znači da se sama oprašuje i nije joj potrebna druga sorta kao oprašivač, već će biti oprašena putem insekata, vetra itd.

Nakon 3 do 5 godina (od momenta sadnje) dostiže svoj pun rod od oko 500 grama (leti) do oko 1000/1300 grama (na jesen) po sadnici u jednoj sezoni, a u našoj ponudi se nalaze dvogodišnje sadnice i one će rađati 2 puta godišnje, u Julu i Septembru/Oktobru.

Tokom rasta se formiraju u nizak grm.

2/ ZEMLJA. Za hobističku sadnju (u baštama i okućnicama), zemlja sama po sebi ne mora biti kisela (odlično je ako jeste, ali nije neophodan uslov), a brusnice ne zahtevaju određenu nadmorsku visinu. Na mestu gde ćete zasaditi biljke, zemlju očistite od trave i korova i pripremite zemlju na sledeći način:

Iskopajte jamu duboku najmanje 20, a najviše 35 cm i u nju stavite TRESET (HUMUS) PH VREDNOSTI od 3 do 6 (idealno je od 4 do 5.5). Treset se delimično (15 – 20%) može pomešati sa piljevinom četinara (ili drugog drveta) ili sa običnim peskom (takođe 15 – 20%). Sa čitavom zemljom iz saksije, biljku ubacite u zemlju, ali tako da ni u kom slučaju ne pritisnete treset oko nje previše, kako bi koren mogao da diše.

Kao idealan način se u nekim slučajevima predlaže mogućnost dodavanja stajskog đubriva (konjskog ili drugog) u prvih 5 cm, na dnu jame, ali tako da nikako koren ne dodiruje stajsko đubrivo (ukoliko ga stavljate), već da koren bude samo u tresetu.

Međutim, NAJVAŽNIJI i najneophodniji uslov zemlje za sadnju brusnica 'Koralle' je treset Ph vrednosti od 3 do 6 i sam po sebi je on dovoljan.

Ukoliko vam zemlja u koju sadite brusnice nije PH vrednosti od 3 do 6, bilo bi poželjno da svake jeseni ili svakog proleća dodate po malo treseta (humusa) PH vrednosti od 3 do 6 oko sadnica brusnica, tako da on ne dodiruje stablo, već da ga pospete u krugu oko biljke.

3/ ZALIVANJE. Brusnica zahteva ČESTO ZALIVANJE tokom godine i ovo najviše važi za letnji period bez padavina. Veoma važan uslov je drenažno tlo, odnosno da voda može da otiče kroz zemlju (zato se u treset može dodati pesak ili parčići drveta), jer ukoliko se voda previše dugo zadržava u zemlji (kada se naočigled vidi da ne otiče), može da izazove truljenje korena. Godišnji talog od oko 800 mm vode je minimalan uslov za rast biljke (a toliki i jeste u mnogim delovima Srbije). Ako se uzme prosek, biljke ne treba ostavljati bez vode duže od 7 dana (ukoliko nema padavina), a leti bi trebalo najmanje 3 puta nedeljno zalivati, sa tim da ako su visoke temperature (iznad 30 i više stepeni C) - onda svaki dan.

Biljke su same po sebi otporne na veoma niske, a uz često zalivanje i na veoma visoke temperature.

Ukoliko sadite brusnice na senovitim mestima, vodite računa o tome da makar pola dana budu izložene suncu.

Komercijalni zasadi u Nemačkoj ili SAD se nalaze na otvorenom suncu i iz njihove prakse je utvrđeno da na otvorenom suncu daju maksimalnu količinu roda.

4/ RASTOJANJE. Sade se na rastojanju od 30 do 40 cm u redu i od 60 do 80 cm rastojanja između redova.

Još jedan od idealnih elemenata je da se na proleće i / ili jesen pokosi obična trava i pokošena pospe po zasadu brusnice i na taj način – ostavi da se osuši, jer tako zasad takođe zadržava neophodnu vlažnost. Ne okopava se, ali se prati da li će eventualno doći do uplitanja grana i tom slučaju ih treba razmicati, kako bi mogle kasnije da se oberu.

5/ PRIHRANA MINERALIMA. 10 dana nakon presađivanja u zemlju trebalo bi dodati blagu mineralnu prihranu ili organskog porekla ili u obliku NPK (azot, fosfor i kalijum), a svakog narednog proleća (ili jeseni) bi trebalo dodavati malo minerala, kako bi se biljka bolje razvijala i rasla.

Ostali elementi uzgoja i održavanja
Pčele, bumbari, leptiri i ostali insekti su važni oprašivači (umereni vetar takođe pomaže u oprašivanju). Biljke mogu da se gaje u saksijama, ali saksije moraju biti velike (25 ili 30 litara), na otvorenom (nikako unutra) i obavezno preko zime moraju biti napolju kako bi ih prekrio sneg.

Evropska brusnica se rasađuje putem semena u rasadnicima i na tržištu se uglavnom nalaze dvogodišnje sadnice. Kod evropske brusnice postoji mogućnost rasađivanja sadnica putem orezivanja grančica (u junu/julu), ali takođe postoji verovatnoća da se na taj način biljke neće primiti u zemlji (zbog neodgovarajuće temperature ili drugih uslova) ili pak da će rod biti uskraćen u određenoj meri.

Evropska brusnica se održava tako što se jednom godišnje oko biljaka dodaju naslage koje mogu da se sastoje od mešavine treseta ph vrednosti od 3 do 6.

Biljka ne podnosi insekticide, pesticide niti fungicide. Osetljive su na hemijsku zaštitu i ukoliko se samo posade u blizini voćaka na kojima se primenjuju ova sredstva kao redovno sredstvo zaštite, evropske brusnice mogu da uginu. Ako se već moraju štiti od vaši ili slično, koriste se sredstva, ali kao za cveće i u što blažem obliku.

Navodnjavanje evropske brusnice u industrijskoj proizvodnji se obavlja putem rasprskivača (ne mora kap po kap), jer orošavanje rasprskivačima je najbolji vid navodnjavanja. Ona traži nivo vode po biljci od oko 2 cm vodenog taloga nedeljno, a kao što smo pomenuli, leti je zalivanje za biljku najvažnije, jer ostavljanje biljke duži period bez imalo vode povećava koncentraciju soli u zemlji, što biljci može da skrati vek u dužem periodu, i to znači da leti treba da se zaliva češće, a zimi, zatim drugoj polovini jeseni, kao i prvoj polovini proleća nema potrebe da se previše zaliva, osim ukoliko to nije potrebno, tj. ako su prirodni uslovi drugačiji (ukoliko je zemlja suva, nije bilo padavina i sl.). Prosek zalivanja evropske brusnice bi trebao da bude 2 do 3 puta nedeljno (u zavisnoosti od zemljišta), a leti svaki drugi ili svaki dan (ukoliko je izuzetno toplo).

Kasni prolećni mrazevi mogu da smanje mogućnost oprašivanja, a samim tim će smanjiti i količinu roda, međutim ovo važi i za mnoge druge biljke i kulture. Ne podnosi područja sa izuzetno jakim vetrovima.
Orezivanje

Orezivanje je zabranjeno prvih 4 do 5 godina po sadnji evropske brusnice u zemlju. Nakon 5 godina po sadnji biljke u zemlju, one se mogu orezati (skratiti) u dužini od 5 cm na poslednjim grančicama odnosno izdancima koji su se pojavili na biljci i one se orezuju naizmenično tj. svaka druga grančica na biljci (nikako svaka). Na taj način se pojačava rod, jer se grm obogaćuje sa novim grančicama. Međutim, nakon 5 godina od sadnje biljaka u zemlju tj. kada se orezivanje izvrši prvi put – one se dalje mogu orezivati svakih 3 do 5 godina ponovo, ali nikako pre.

Zaštita

Veoma važna zaštita evropske brusnice se odnosi na zaštitu od korova, a najkritičniji period se odnosi na prve 3 godine. Uklanjanje korova mora biti ručno (ili okopavanje motikom, ali ako se korov nalazi dalje od biljaka), ali s obzirom da je koren brusnice inače mali, korov treba veoma oprezno uklanjati, a ukoliko je on blizu biljke, onda ga obavezno ručno ukloniti.

Branje
Brusnica se bere kada je plod boje od svetlo crvene do tamno crvene. Ukoliko se plod obere dok je još zelen, brusnica će biti izuzetno gorka. Nakon nekoliko nedelja posle branja brusnice i smeštanja u hladnjaču, plod postaje tamno crvene boje. Branje evropske brusnice je ručno, isto kao i kod nisko grmaste borovnice, međutim postoje posebne vrste mašina koje beru nisko grmaste borovnice i one se mogu koristiti i prilikom branja brusnice. Lišće evropske brusnice se bere u rano leto (ali tek kada biljka počne da daje svoj pun rod od treće godine nakon sadnje) i suši za dalju upotrebu.
Nakon branja

Brusnice se nakon branja mogu odmah zamrznuti na IQF način (individually quick frozen ili samostalno brzo zamrzavanje) i kao takve se mogu koristiti u industiji hrane i nakon više meseci. Zbog visokog nivoa benzoične kiseline, brusnica može ostati u svežem stanju od 3 do 5 nedelja, ali je poželjno smestiti je na temperaturu od 0 do 7 stepeni C. Prezrele brusnice se teško mogu održavati čak i smrznute (izuzetno tamno crvene boje), tako da je preporučljivo da se odmah iskoriste. Sveže brusnice se takođe odmah nakon branja i pranja, mešaju sa vodom i šećerom, tj. saharozom ili fruktozom i na taj način se na potpuno prirodan način konzerviraju i čuvaju u potpunosti zdravstvenu, nutritivnu, mineralnu vrednost, a time postaju još ukusnije kao plod i dobijaju –’slatkast’ ukus. Na taj način se mogu čuvati i na sobnoj temperaturi, bez hlađenja. Takođe mogu da se suše tek nakon mešanja sa vodom i šećerom (kako se uglavnom i nalaze na tržištu kod nas). U Švedskoj i Rusiji, gde je šećer nekada bio luksuz, jednostavno su konzervirane na način što su se samo potapale u vodu, zatvarale u flaše i čuvale na sobnoj temperaturi tokom čitave godine. Na taj način se dobijala voda zvana ’vatlingon’ (u Švedskoj) i ’брусничная вода’ (u Rusiji) i koristila čitave godine za piće kao sok i lek za imunitet, protiv mnogih bolesti.

Štetočine i bolesti

Štetočine koje napadaju borovnicu, ribizlu ili slično voće, ne napadaju evropsku brusnicu, ali nije isključeno da će ih vremenom početi napadati (zbog njihovog jačanja, mutacije ili slično) i zbog toga brusnicu treba preventivno zasaditi dalje od borovnice i sličnih biljaka iz iste porodice. U SAD postoji stalna kontrola evropske brusnice na bolesti, bakterije i viruse koje mogu da pređu sa biljaka iz iste porodice i do sada se još uvek nije pojavio takav slučaj, ali vlasti konstantno upozoravaju proizvođače da ukoliko primete bilo kakve znake bilo koje poznate bolesti na evropskoj brusnici, da to odmah i prijave. Najveća opasnost postoji od bakterije Phytophtora koja napada koren i izaziva njegovo truljenje, a pojavljuje se ukoliko voda ne otiče, tj. zemlja nije dovoljno drenažna, međutim to je opšte poznat podatak.

Proizvodi od evropske brusnice

Evropska brusnica, za razliku od ostalih vrsta iz svoje porodice, može da se jede sveža. Prerada voća se svodi na proizvodnju džemova, marmelada, sirupa, žele-a, soseva i raznih vrsta koncentrata. Takođe se suši i kao takva prodaje ili dalje koristi u proizvodnji čokolade, mafina, pita, rolata, kolača, sladoleda i voćnih jogurta, a zabeležena je i proizvodnja likera i vina.

Prirodan izvor boje

Zbog visokog prisustva antocijanina u evropskoj brusnici, mnogi proizvođači zdrave i/ili organske hrane, počinju da koriste evropsku brusnicu kao izvor prirodne boje za dodavanje boje u razne proizvode umesto veštačke boje, koja se sve više zabranjuje – prirodna boja i pigment antocijanina je lako rastvorljiv u vodi. Antocijanin je izvor ljubičaste, plave i crvene boje.

Medicinska upotreba i rezultati istraživanja

Na evropskoj brusnici se vrše razne vrste istraživanja zbog visokog prisustva flavonoida, tj. antocijanina, flavonola i proantocijanida. Istraživanja se vrše zbog antikancerogenih, antibakterijskih, antiviralnih, antifungalnih, antioksidativnih i nutricionističkih karakteristika. Sadrži visok nivo C vitamina, provitamina A (kao beta karotin), B vitamina (B1, B2, B3), kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma, a lišće evropske brusnice sadrži arbutin, koji se koristi u farmakologiji i kozmetici u preparatima za zaštitu kože. Naravno, široko poznata svojstva čaja od brusnice koji se koristi u prevenciji i lečenju bakterija urinarnog trakta i bakterije Ešerihije koli, sigurno mnogi znaju ili su njegova blagotvorna dejstva već i osetili. Ponekada se koristi kao laktasiv i pomoć varenju i normalizovanje rada digestivnog trakta, a prisutna je u preventivi i lečenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, upale grla (ispiranjem grla), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta (kancerogenih ćelija ’in vitro’), poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa itd.

Nivo hidrofilnih i karboksilnih kiselina u evropskoj brusnici je od 2,27 do 3,05%, arbutina 4,44%, a flavonola kvercetina 158 mg/kg.

Japanski istraživači su 1999. godine izolovali 6 tanina (polifenola) i došli do otkrića da u evropskoj brusnici prisutan cinamtanin B1 ispoljava najveću peroksidativnu antilipidnu aktivnost, proantocijanidid A1 ispoljava superoksidnu dejonizujuću aktivnost, a epikatecin – 4 beta-->6 – epikatecin 4 beta-->8 – 2 beta -->O -->7 – katecin ima najjači formativni superoksidativni efekat.

Istraživači sa Tajvana su 2001. godine takođe izolovali 6 tanina (polifenola) i otkrili da epikatecin – 4 beta-->8 – epikatecin 4 beta-->8 – 2 beta -->O -->7 – katecin imaju jako antimikrobno dejstvo protiv oralnih bakterija poput Porphyromonas Gingivalis i Pervotella Intermedia-e.

Naučnici iz Finske su 2002. godine sproveli istraživanje u kojem je učestvovalo 150 žena sa infekcijom urinarnog trakta uzrokovano bakterijom Ešerihijom Koli, podeljene u 3 grupe. Jedna grupa je konzumirala 50 mililitara soka od evropske i američke brusnice (kombinovano) dnevno u 6 meseci, druga 100 mililitara jogurta u kojima su je bio prisutan visok nivo bakterija mlečne kiseline lactobacillus i treća običan sok zbog ispitivanja placebo efekta. Rezultati su utvrdili da je sok od američke i evropske brusnice pomogao u lečenju bakterije E.Koli i za 20% smanjio apsolutni rizik od ponovnog pojavljivanja bakterije.

Istraživači Univerziteta u Ilinoisu (SAD) su 1996. godine došli do zaključka da neprerađeni ekstrakt evropske brusnice može sprečiti aktivnosti ornitina i karboksilaze. U daljim istražiivanjima su došli do rezultata da delovi proantocijanidina ispoljavaju najveći deo antikancerogenih aktivnosti.

2005. godine, istraživači pri Ministarstvu poljoprivrede u Americi su došli do zaključka da evropske brusnice ispoljavaju snažnu dejonizujuću aktivnost među slobodnim radikalima i to među DPPH, ROO, OH i O2 radikala. Oni su u zaključku dalje naveli da je ekstrakt evropske brusnice u stanju da potisne TPA izazvanu neoplastičnu transformaciju JB6 P+ ćelija kod miševa i da je u stanju je da izazove smrt ćelija leukemije HL 60 kod čoveka i to mehanizmom apoptoze, prirodnim putem auto-destrukcije tako što se ćelije dezintegrišu u deliće koje su obavijene membranom koje se odatle eliminišu procesom fagocitoze tj. endocitoze.

Fagocitoza (doslovno značenje ćelija jede) je vrsta endocitoze, pri čemu ćelija aktivnim transportom unosi molekule veće mase kroz membranu u unutrašnjost ćelije, nakon čega se fagocitovana čestica razlaže pod uticajem ćelijskih enzima. Gotovo su ćelije svih organizama počev od amebe do čoveka sposobne za fagocitozu. Kod čoveka je fagocitoza najizraženija kod nekih ćelija odbrambenog sistema kao što su: makrofagi, monociti i granulociti (neutrofili, eozinofili, bazofili).

Fagocitoza započinje kada se proteini i polisaharidi koji se nalaze na površini bakterija ili su slobodni, vežu za odgovarajuće receptore fagocita. Ovaj proces može biti olakšan supstancama koje vrše opsonizaciju. Takve supstance su antitela i komponente sistema komplemenata (C3b i C5a). One oblažu bakterije i druge antigene i vazuju se za receptore na fagocitima, što olakšava fagocitozu. Ispod receptora za koje se vezuju fagocitovane čestice nalaze se u izvesnim udubljenjima ćelijske membrane kontraktilni proteini: klatrin, aktin i miozin. Kontrakcijom ovih vlakana dolazi do invaginacije ćelijske membrane, i uvlačenja fogocitovane supstance. Suprotni krajevi udubljenja se spajaju i supstanca se nalazi u vezikuli u citoplazmi ćelije. Na taj način nastaje fagozom. Ovaj proces zahteva energiju iz ATP-a. Fagozomi se zatim spajaju sa lizozomima, koji sadrže razne enzime i baktericidne supstance, pod čijim uticajem se fagocitovana supstanca razlaže. Nesvarene materije, kao i produkte ćelijskog metabolizma ćelija odstranjuje putem egzocitoze.

Sveži plodovi brusnice sadrže u najvećoj meri gore pomenuute i navedene elemente zbog kojih se ona i preporučuje.

Industrijska proizvodnja

Za 1 hektar je potrebno oko 15.000 sadnica, a prinosi su od 12 do 15 tona po hektaru (u zavisnosti od sorte). Ukoliko ste zainteresovani za industrijsku proizvodnju, odnosno proizvodnju na površinama od pola, jednog ili više hektara, kontaktirajte nas za dodatne informacije o nabavci, uzgajanju i eventualnom plasmanu sveže brusnice.

Narudžbe i dostava brusnica

Sadnice evropske brusnice ‘Koralle’ možete poručiti od početka proleća, do kraja jeseni - u periodu od marta do kraja novembra.

One su ukras u vašoj bašti, a upravo sveži plodovi sadrže najviše onih elemenata, koji doprinose borbi protiv bakterija i očuvanju vašeg zdravlja.

Ukoliko je vaša narudžba od najmanje četri ili više komada, šaljemo ih kurirskom službom i one su na vašoj adresi već idućeg dana.

Za narudžbu ili vaša pitanja, kontaktirajte nas.

Ime*
Email*
Tel
Pitanje*