Vrste i sorte koje Econom Cop može da obezbedi za svoje kupce

Evropska brusnica potiče iz porodice Vaccinium i usko je povezana sa visokožbunastom borovnicom (Vaccinium corymbosum L.) i američkim brusnicama (Vaccinium macrocarpon L.). Evropska brusnica vodi prirodno poreklo sa severnih krajeva Evrope, tj. Skandinavije (Norveške, Švedske i Finske), Estonije, a može se naći širom Evrope: u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, zemljama bivše SFRJ, zatim Aljasci, severu Kanade, severu Rusije, Koreji, Aziji, Kini i sl. Međutim, brusnice (i evropske i američke) nema u tolikoj meri u prirodi, koliko je svetskom tržištu potrebno, pa čak uzevši u obzir i komercijalne zasade u čitavom svetu.

Evropska brusnica nosi latinski naziv Vaccinium vitis idea, a na engleskom jeziku se naziva European cranberry, Lowbush cranberry, Red berry, Red bilberry, Alpine cranberry, Lingonberry, Lingberry, Rock cranberry (SAD), Cowberry, Shoreberry, Whimberry, Windberry (V. Britanija), Dry ground cranberry, Mountain cranberry, Moss cranberry, Partridgeberry, Foxberry, Graines rouges (Kanada) itd.

Porodica Vaccinium se sastoji od 450 vrsta, zajedno sa američkom brusnicom i borovnicama. Evropska brusnica je nisko grmasta, uvek zelena, šumska biljka, koja voli kiselo zemljište. Plodovi su svetlo, ali i tamno crveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa bogata antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima. Generalno postoje dva tipa evropske brusnice i to su: divlja i kultivisana. Mi govorimo o kultivisanoj evropskoj brusnici. Ova biljka je od 30cm do 60cm visine u proseku, sa cvetovima u obliku zvončića, svetlo roze i bele boje, grančicama dužine oko 5 cm sa 5 do 9 listova koji mogu biti od svetlo zelene do tamno zelene boje. Ovo važi kao prosek za sve sorte u okviru evropske kultivisane brusnice.

Postoje različite sorte evropske brusnice i neka od njih su: Ammerland, Erntedank, Erntekrone, Erntesegen, European Red, Ida, Koralle, Linnae, Masovia, Red Pearl, Regal, Sanna, Scarlet, Splendor, Sussi itd.

Kada je u pitanju sadnja evropske brusnice i to sorte 'Koralle', morate da imate u vidu sledeće podatke:

1/ 'Koralle' je samooprašujuća sorta, što znači da se sama oprašuje i nije joj potrebna druga sorta kao oprašivač, već će biti oprašena putem insekata, vetra itd. Nakon 3 do 5 godina dostiže svoj pun rod od oko 500 (leti) do oko 1000/1300 grama (na jesen) po sadnici u jednoj sezoni, a u našoj ponudi se nalaze dvogodišnje sadnice i one će rađati 2 puta godišnje, u Julu i Septembru/Oktobru. Rastu kao grm i najsličnije su ribizlama.

2/ Zemlja sama po sebi ne mora biti kisela (odlično je ako jeste, ali nije neophodan uslov), a brusnice ne zahtevaju određenu nadmorsku visinu. Na mestu gde se sadi ne sme da postoji korov, a prilikom same sadnje sadnica morate pripremiti zemlju na sledeći način:

Iskopajte jamu duboku najmanje 30, a najviše 45 cm i ukoliko je to moguće u prvih 5cm, a maksimum 10 cm stavite konjsko (idealno, ali ukoliko nemate konjsko, može i drugo) stajsko đubrivo (ono nije neophodan uslov, ali je opet idealan), a u ostalih 35 tj. 20 cm TRESET PH VREDNOSTI 4 (idealna ph je 3.8), ali zapravo oko 4, a može da varira od 3 do 5. Takođe, treset se delimično (15 – 20%) može pomešati sa piljevinom četinara, ali opet nije neophodno, mada je idealno. Sa zemljom iz saksije, biljku ubacite u zemlju, ali tako da ni u kom slučaju koren ne dodiruje stajsko đubrivo (ukoliko ste ga stavili), već da koren bude samo u tresetu.

Na kraju opet da napomenemo, najvažniji i najneophodniji uslov zemlje za sadnju brusnica 'Koralle' je treset Ph vrednosti oko 4 i sam po sebi je on dovoljan.

3/ Brusnica zahteva vlažnost i ČESTO ZALIVANJE tokom godine, a posebno preko leta. Zbog toga je takođe veoma važan uslov da je tlo gde se sadi DRENAŽNO TLO, odnosno da voda može da otiče kroz zemlju (da nije u pitanju glina, žuta zemlja, peščara, dok delimično peskovito zemljište ne bi trebalo da predstavlja problem), jer ukoliko se voda previše dugo zadržava u zemlji (kada se naočigled vidi da ne otiče), može da izazove truljenje korena. Godišnji talog od oko 800 mm vode je minimalan uslov za rast biljke. Biljke su same po sebi otporne na veoma niske, a uz često zalivanje i na visoke temperature. Brusnice mogu da se posade tako da jedan deo dana budu u senci (pored nekog zaklona drveća, senke ili slično i to maksimum pola dana), a da drugi deo dana budu na suncu. Takođe, ovo nije neophodno. Komercijalni zasadi u Nemačkoj ili SAD se nalaze na otvorenom suncu, jer iz njihove prakse je utvrđeno da na otvorenom suncu daju maksimalnu količinu roda.

4/ Sade se na rastojanju od 30 do 40 cm u redu i od 90 do 100 cm rastojanja između redova.

Evropska brusnica je osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu, a pogotovo na visok nivo Natrijuma i Hlora. Takođe visok nivo Kalcijuma može toksično da deluje na biljku. Pčele, bumbari, leptiri i ostali insekti su važni oprašivači (umereni vetar takođe pomaže u oprašivanju). Neki uzgajivači komercijalnih zasada u SAD sade brusnicu tako što naprave uzvišenje od treseta (10cm do 20cm) radi bolje drenaže, ali to nije neophodno. Mogu da se gaje u saksijama, ali saksije moraju biti velike, na otvorenom (nikako unutra) i obavezno preko zime moraju biti napolju kako bi ih prekrio sneg. Nije preporučljivo da se sade u saksije, mada je moguće.

Evropska brusnica se rasađuje putem semena u rasadnicima i na tržištu se nalaze dvogodišnje sadnice, ali se mogu naći i trogodišnje, mada u mnogo manjoj meri i njihova cena je veća. Prve dve godine su ključne za to da biljka kasnije daje dobar rod i zbog toga metode rasađivanja proizvođača sadnog materijala brusnice podrazumevaju rast izdanaka u staklenicima pod posebnim uslovima i na taj način se dobija sigurnost da će biljke da budu zdrave i da će da daju rod. Postoji mogućnost rasađivanja sadnica putem orezivanja grančica (u junu/julu), ali takođe postoji velika verovatnoća da se na taj način biljke neće primiti u zemlji (zbog neodgovarajuće temperature ili drugih uslova) ili pak da će rod biti uskraćen u većoj meri.

Evropska brusnica se održava tako što se jednom godišnje oko biljaka dodaju naslage koje mogu da se sastoje od mešavine treseta ph vrednosti od 3 do 5 i/ili piljevine četinara, komposta, pokošene sveže trave, listova i isitnjene kore drveta, sitnih parčića drveta, stajskog đubriva u manjoj meri i to od oko 10% (ali tako da ako ste u treset ubacili stajsko đubrivo, ono ne sme da dodiruje stablo biljke).

Biljka ne podnosi insekticide, pesticide i herbicide niti fungicide. Veoma su osetljive na hemijsku zaštitu i ukoliko se samo posade u blizini voćaka na kojima se primenjuju ova sredstva kao redovno sredstvo zaštite, evropske brusnice mogu da uginu.

Idealan vid navodnjavanja evropske brusnice u industrijskoj proizvodnji bi bio kap po kap i to pogotovo u prvoj godini njenog presađivanja u zemlju (prvog leta), ali ovakav vid navodnjavanja nije neophodan. Ona traži nivo vode po biljci od oko 2 cm vodenog taloga nedeljno, a najmanje 800 mm godišnje i ovo je prosek. Leti je zalivanje za biljku najvažnije, jer ostavljanje biljke duži period bez imalo vode povećava koncentraciju soli u zemlji, što biljci može da skrati vek, i to znači da leti treba da se zaliva češće, a zimi, zatim drugoj polovini jeseni, kao i prvoj polovini proleća se ne zaliva, osim ako to nije potrebno, tj. ako su prirodni uslovi drugačiji (ukoliko je zemlja suva, nije bilo padavina i sl.). Prosek zalivanja evropske brusnice bi trebao da bude 2 do 3 puta nedeljno (u zavisnoosti od zemljišta), a leti svaki drugi ili svaki dan (ukoliko je izuzetno toplo), tako da se vodi računa o tome da niti ima previše vode, niti ima premalo.

Orezivanje je zabranjeno prvih 4 do 5 godina po sadnji evropske brusnice u zemlju. Nakon 5 godina po sadnji biljke u zemlju, one se mogu orezati (skratiti) u dužini od 5 cm na poslednjim grančicama odnosno izdancima koji su se pojavili na biljci i one se orezuju naizmenično tj. svaka druga grančica na biljci (nikako svaka). Na taj način se pojačava rod, jer se grm obogaćuje sa novim grančicama. Međutim, nakon 5 godina od sadnje biljaka u zemlju tj. kada se orezivanje izvrši prvi put – one se dalje mogu orezivati svakih 3 do 5 godina ponovo, ali nikako pre.

Veoma važna zaštita evropske brusnice se odnosi na zaštitu od korova, a najkritičniji period se odnosi na prve 3 godine. Uklanjanje korova mora biti ručno (ili okopavanje motikom, ali ako se korov nalazi dalje od biljaka), ali s obzirom da je koren brusnice inače mali, korov treba veoma oprezno uklanjati, a ukoliko je on blizu biljke, onda ga obavezno ručno ukloniti. Moguće je zasaditi travu između redova, ali je treba uredno kositi, kako se ne bi dalje razmnožavala i eventualno smetala samim biljkama.

Brusnica se bere kada je plod boje od svetlo crvene do tamno crvene. Ukoliko se plod obere dok je još zelen, brusnica će biti izuzetno gorka. Nakon nekoliko nedelja posle branja brusnice i smeštanja u hladnjaču, plod postaje tamno crvene boje. Branje brusnice je ručno, isto kao i kod nisko grmaste borovnice. Mašina koja bere borovnicu može da se koristi i prilikom branja brusnice. Lišće evropske brusnice se bere u rano leto (ali tek kada biljka počne da daje svoj pun rod od treće godine nakon sadnje) i suši za dalju upotrebu.

Brusnice se nakon branja mogu odmah zamrznuti na IQF način (individually quick frozen ili samostalno brzo zamrzavanje) i kao takve se mogu koristiti u industiji hrane i nakon više meseci. Zbog visokog nivoa benzoične kiseline, brusnica može ostati u svežem stanju od 3 do 5 nedelja, ali je poželjno smestiti je na temperaturu od 0 do 7 stepeni C. Prezrele brusnice se teško mogu održavati čak i smrznute (izuzetno tamno crvene boje), tako da je preporučljivo da se odmah iskoriste. Sveže brusnice se takođe odmah nakon branja i pranja, mešaju sa vodom i šećerom, tj. saharozom ili fruktozom i na taj način se na potpuno prirodan način konzerviraju i čuvaju u potpunosti zdravstvenu, nutritivnu, mineralnu vrednost, a time postaju još ukusnije kao plod i dobijaju –’slatkast’ ukus. Na taj način se mogu čuvati i na sobnoj temperaturi, bez hlađenja. Takođe mogu da se suše tek nakon mešanja sa vodom i šećerom (kako se uglavnom i nalaze na tržištu kod nas). U Švedskoj i Rusiji, gde je šećer nekada bio luksuz, jednostavno su konzervirane na način što su se samo potapale u vodu i zatvarale u flaše. Na taj način se dobijala voda zvana ’vatlingon’ (u Švedskoj) i ’брусничная вода’ (u Rusiji) i koristila čitave godine za piće kao sok i lek za imunitet, protiv mnogih bolesti.

Štetočine koje napadaju borovnicu, ribizlu ili slično voće, ne napadaju evropsku brusnicu, ali nije isključeno da će ih vremenom početi napadati (zbog njihovog jačanja, mutacije ili slično) i zbog toga brusnicu treba preventivno zasaditi dalje od borovnice i sličnih biljaka iz iste porodice. U SAD postoji stalna kontrola evropske brusnice na bolesti, bakterije i viruse koje mogu da pređu sa biljaka iz iste porodice i do sada se još uvek nije pojavio takav slučaj, ali vlasti konstantno upozoravaju proizvođače da ukoliko primete bilo kakve znake bilo koje poznate bolesti na evropskoj brusnici, da to odmah i prijave. Najveća opasnost postoji od bakterije Phytophtora koja napada koren i izaziva njegovo truljenje, a pojavljuje se ukoliko voda ne otiče, tj. zemlja nije dovoljno drenažna, međutim to je opšte poznat podatak. Do sada je pronađena jedna jedina štetočina, a to je vrsta crva koja se nalazi u samom plodu pod nazivom ’Grapholita libertina’, međutim ona se nalazi u Kanadi i to samo u Newfoundland-u . U SAD postoje još nekoliko štetočina, bakterija i virusa koje mogu da napadnu evropsku brusnicu, ali su oni lokalizovani, tj. javljaju se samo u određenim regionima (u jednom delu Oregona, Vašingtona i sl.).

Evropske brusnicu vole da jedu medvedi, lisice i ptice (ukoliko ih ima na određenom području).

Evropska brusnica, za razliku od ostalih vrsta iz svoje porodice, može da se jede sveža. Prerada voća se svodi na proizvodnju džemova, marmelada, sirupa, žele-a, soseva i raznih vrsta koncentrata. Takođe se suši i kao takva prodaje ili dalje koristi u proizvodnji čokolade, mafina, pita, rolata, kolača, sladoleda i voćnih jogurta, a zabeležena je i proizvodnja likera i vina.

Zbog visokog prisustva antocijanina u evropskoj brusnici, mnogi proizvođači zdrave i/ili organske hrane, počinju da koriste evropsku brusnicu kao izvor prirodne boje za dodavanje boje u razne proizvode umesto veštačke boje, koja se sve više zabranjuje – prirodna boja i pigment antocijanina je lako rastvorljiv u vodi. Antocijanin je izvor ljubičaste, plave i crvene boje.

Na evropskoj brusnici se vrše razne vrste istraživanja zbog visokog prisustva flavonoida, tj. antocijanina, flavonola i proantocijanida. Istraživanja se vrše zbog antikancerogenih, antibakterijskih, antiviralnih, antifungalnih, antioksidativnih i nutricionističkih karakteristika. Sadrži visok nivo C vitamina, provitamina A (kao beta karotin), B vitamina (B1, B2, B3), kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma, a lišće evropske brusnice sadrži arbutin, koji se koristi u farmakologiji i kozmetici u preparatima za zaštitu kože. Naravno, široko poznata svojstva čaja od brusnice koji se koristi u prevenciji i lečenju bakterija urinarnog trakta i bakterije Ešerihije koli, sigurno mnogi znaju ili su njegova blagotvorna dejstva već i osetili. Ponekada se koristi kao laktasiv i pomoć varenju i normalizovanje rada digestivnog trakta, a prisutna je u preventivi i lečenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, upale grla (ispiranjem grla), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta (kancerogenih ćelija ’in vitro’), poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa itd.

Nivo hidrofilnih i karboksilnih kiselina u evropskoj brusnici je od 2,27 do 3,05%, arbutina 4,44%, a flavonola kvercetina 158 mg/kg.

Japanski istraživači su 1999. godine izolovali 6 tanina (polifenola) i došli do otkrića da u evropskoj brusnici prisutan cinamtanin B1 ispoljava najveću peroksidativnu antilipidnu aktivnost, proantocijanidid A1 ispoljava superoksidnu dejonizujuću aktivnost, a epikatecin – 4 beta-->6 – epikatecin 4 beta-->8 – 2 beta -->O -->7 – katecin ima najjači formativni superoksidativni efekat.

Istraživači sa Tajvana su 2001. godine takođe izolovali 6 tanina (polifenola) i otkrili da epikatecin – 4 beta-->8 – epikatecin 4 beta-->8 – 2 beta -->O -->7 – katecin imaju jako antimikrobno dejstvo protiv oralnih bakterija poput Porphyromonas Gingivalis i Pervotella Intermedia-e.

Naučnici iz Finske su 2002. godine sproveli istraživanje u kojem je učestvovalo 150 žena sa infekcijom urinarnog trakta uzrokovano bakterijom Ešerihijom Koli, podeljene u 3 grupe. Jedna grupa je konzumirala 50 mililitara soka od evropske i američke brusnice (kombinovano) dnevno u 6 meseci, druga 100 mililitara jogurta u kojima su je bio prisutan visok nivo bakterija mlečne kiseline lactobacillus i treća običan sok zbog ispitivanja placebo efekta. Rezultati su utvrdili da je sok od američke i evropske brusnice pomogao u lečenju bakterije E.Koli i za 20% smanjio apsolutni rizik od ponovnog pojavljivanja bakterije.

Istraživači Univerziteta u Ilinoisu (SAD) su 1996. godine došli do zaključka da neprerađeni ekstrakt evropske brusnice može sprečiti aktivnosti ornitina i karboksilaze. U daljim istražiivanjima su došli do rezultata da delovi proantocijanidina ispoljavaju najveći deo antikancerogenih aktivnosti.

2005. godine, istraživači pri Ministarstvu poljoprivrede u Americi su došli do zaključka da evropske brusnice ispoljavaju snažnu dejonizujuću aktivnost među slobodnim radikalima i to među DPPH, ROO, OH i O2 radikala. Oni su u zaključku dalje naveli da je ekstrakt evropske brusnice u stanju da potisne TPA izazvanu neoplastičnu transformaciju JB6 P+ ćelija kod miševa i da je u stanju je da izazove smrt ćelija leukemije HL 60 kod čoveka i to mehanizmom apoptoze, prirodnim putem auto-destrukcije tako što se ćelije dezintegrišu u deliće koje su obavijene membranom koje se odatle eliminišu procesom fagocitoze tj. endocitoze.

Fagocitoza (doslovno značenje ćelija jede) je vrsta endocitoze, pri čemu ćelija aktivnim transportom unosi molekule veće mase kroz membranu u unutrašnjost ćelije, nakon čega se fagocitovana čestica razlaže pod uticajem ćelijskih enzima. Gotovo su ćelije svih organizama počev od amebe do čoveka sposobne za fagocitozu. Kod čoveka je fagocitoza najizraženija kod nekih ćelija odbrambenog sistema kao što su: makrofagi, monociti i granulociti (neutrofili, eozinofili, bazofili).

Fagocitoza započinje kada se proteini i polisaharidi koji se nalaze na površini bakterija ili su slobodni, vežu za odgovarajuće receptore fagocita. Ovaj proces može biti olakšan supstancama koje vrše opsonizaciju. Takve supstance su antitela i komponente sistema komplemenata (C3b i C5a). One oblažu bakterije i druge antigene i vazuju se za receptore na fagocitima, što olakšava fagocitozu. Ispod receptora za koje se vezuju fagocitovane čestice nalaze se u izvesnim udubljenjima ćelijske membrane kontraktilni proteini: klatrin, aktin i miozin. Kontrakcijom ovih vlakana dolazi do invaginacije ćelijske membrane, i uvlačenja fogocitovane supstance. Suprotni krajevi udubljenja se spajaju i supstanca se nalazi u vezikuli u citoplazmi ćelije. Na taj način nastaje fagozom. Ovaj proces zahteva energiju iz ATP-a. Fagozomi se zatim spajaju sa lizozomima, koji sadrže razne enzime i baktericidne supstance, pod čijim uticajem se fagocitovana supstanca razlaže. Nesvarene materije, kao i produkte ćelijskog metabolizma ćelija odstranjuje putem egzocitoze.

Sadnice evropske brusnice sorte ‘Koralle’ možete poručiti 2 puta godišnje i to u toku 2 perioda sadnje godišnje, a to su:

Ukoliko je vaša narudžba od 4 do 100 komada, možemo vam ih poslati kurirskom službom i one će vam stići sledećeg dana.

Za veće količine i bilo kakva pitanja, kontaktirajte nas.